Razlika između hard diska i SSD-a

Hard diskovi

hard diskHard diskovi (HDD) su tehnologija stara više decenija, koja se do danas održala uz razna poboljšanja. Hard diskovi se sastoje od jedne ili više ploča sa magnetnim medijem, koje se kod standardnih diskova okreću brzinom od 5.400 ili 7.200 obrtaja u minuti, dok nekoliko mikrona iznad ploča lebde magnetne glave zahvaljujući aerodinamici.

Podaci se čitaju i upisuju bezkontaktno. Ploče su virtuelno podeljene na sektore, cilindre i trake, a taj zapis o geometriji diska se nalazi u servisnoj zoni svakog diska (firmware). Ukoliko se servisna zona ošteti, često je nemoguće spasiti podatke, jer disk jednostavno ne zna gde je šta zapisano.

U disku se ne sme naći ni trunka prašine, jer ako bi se našla između glave i ploče, uništila bi ih i podaci bi bili izgubljeni. Zato se diskovi ne smeju otvarati van čiste komore u specijalizovanim servisima hard diskova.

 

hard disk

Glavne prednosti hard diskova su:

  • veliki kapacitet (trenutno od 500 GB do 2 i više TB)
  • niska cena (500 GB oko 50€, 1 TB oko 75€)
  • solidna brzina (oko 80-110 MB/s)
  • dug vek zapisa (preko 10 godina).

Glavne mane hard diskova su:

  • česti kvarovi (elektronika, firmver, loši sektori, glave)
  • osetljivi na udarce
  • troše dosta struje.

 

SSD diskovi

SSDSSD (Solid State Disk) je novija tehnologija, koju nam proizvođači daju na kašičicu, prvo 8 GB, pa 16, pa 32, da bi danas neki standard u Srbiji bio oko 120-240 GB. Međutim, proizvođači su i pre 5 godina mogli da naprave SSD od 1 TB ill 10 TB ali im to nije u interesu, nego žele da uzmu novac na svakoj generaciji SSD diskova. Ali, da ostavimo po strani politiku proizvođača za otimanje novca, pozabavićemo se hardverom SSD-a.

Ovi diskovi zapravo i nisu diskovi, već memorije i to komplet od nekoliko memorija kojima upravlja kontroler. Za razliku od memorije u računaru koja gubi sadržaj čim izgubi struju, ove memorije čuvaju podatke i kad se SSD isključi sa napajanja. Problem kod SSD diskova je što se stalnim upisom u iste memorijske lokacije one oštećuju, pa kontroler vodi računa da se koriste različiti delovi SSD-a. Ali prečesta upotreba sa puno upisivanja sigurno skraćuje vek SSD-a na samo 2 godine, posle čega postaje nepouzdan, za razliku od hard diskova, kojima prija često osvežavanje memorijskij lokacija, odnosno sektora.

Brzina SSD-a je nekoliko puta veća nego kod hard diskova, ali je kapacitet mali, pa ih treba koristiti uglavnom za sistemsku particiju, dok podatke kojima tek povremeno pristupate, možete držati na hard disku velikog kapaciteta.

ssd iznutra

Glavne prednosti SSD diskova:

  • velika brzina čitanja i pisanja (200-450 MB/s)
  • otporni su na tumbanje i udarce
  • mala potrošnja struje (pogodno za laptopove)
  • male dimenzije.

Glavne mane SSD diskova:

  • teški kvarovi  (mala mogućnost spasavanja podataka)
  • skupi su (120 GB je oko 100€)
  • kratkotrajnost zapisa (realno oko 7 godina).

 

Primena hard diskova i SSD diskova

Hard diskovi se koriste uglavnom u kućnim računarima i laptopovima kao proverena i jeftina tehnologija velikog kapaciteta. Često se koriste i u RAID vezi koju čine 2 ista hard diska, čime se postiže povećana bezbednost podataka ili veća brzina, zavisno od toga za šta se opredeli korisnik. Za prosečnog korisnika hard disk je sasvim dovoljan za normalan rad i čuvanje gomile podataka. Hard diskovi se takođe koriste i kao spoljna memorija velikog kapaciteta.

SSD diskovi se koriste uglavnom da bi se znatno ubrzao rad računara, na račun kapaciteta, kao i u laptopovima koji se nose po terenu pa je važno da budu otporni na udarce. Osim u laptopove, mogu se ugraditi i u desktop računare. SSD diskovi većeg kapaciteta se mogu koristiti kao veoma pouzdana prenosiva memorija, jer su otporni na udarce, za razliku od hard diskova kojima jedan manji pad znači siguran kraj.